Porodilište – tužna slika našeg društva

porodilište

Trudnice, porodilje i ostale ženice

Od trenutka kada sam u njega kročila pa dok nisam izažla iz porodilišta, niko, ni jedna sestra, ni jedan lekar, osim doktorke koja me porodila i poznavala od ranije, mi se nije obratio ni po imenu, ni po prezimenu, niti me oslovio kao pacijentkinju ili ne-daj-bože gospođu. Za svakog od njih, od servirke do načelnika, ja i sve druge žene, bile smo „ženice“.

„Hajde ti, ženice, ovamo na pregled“, „dajte čist čaršav za ovu ženicu“, „ova ženica bi da se raspita za svoju bebu“, „ajmo, ženice, pripremite se za vizitu, stiže doktor“…i tako redom.

Šta je problem sa upotrebom vlastitih imena ne znam, ali niko od zdravstvenih radnika mi se takođe nije predstavio pre nego što je izvršio neki medicinski zahvat na intimnim delovima mog tela. Npr. sasvim je normalno da, dok žena leži na porođajnom stolu, u salu ušeta doktor kog uopšte niste videli do tad. On kaže samo „hajde, ženice, da vidimo šta se ovde dešava“ i gurne vam prste u vaginu. Isti taj doktor zatim nešto promrmlja sebi u bradu, možda i babici da instrukciju koju vi apsolutno ne razumete, i udalji se iz sale. Zašto biste vi uopšte znale šta se tamo dole dešava.

Vi ste samo još jedna ženica.

Porodilje, hormoni, emocije

U porodilištu sam doživela i najlepše i najgore trenutke u životu. U porodilištu može da vam se desi, kao što je meni, da vam nakon porođaja odnesu bebu i narednih 3 sata vam ne kažu zašto je beba odneta, kada će vam je doneti i da li je sve u redu. A ako počnete da plačete dok zahtevate da vam daju neku informaciju, možete dobiti prezrivo-sažaljiv pogled i snishodljiv komentar da se smirite jer preterano reagujete zbog podivljalih hormona.

Za pedijatrijske sestre koje decu nose kao kifle, koje su se nagledale hiljada i hiljada beba, novopečena majka koja se trese kad treba da presvuče svoju bebu, je zapravo neurotična lujka. Ta pedijatrijska sestra te prekorno i prezrivo pogleda jer ne umeš bebi da opereš guzu i skrene ti pažnju da te to tek čeka i da se ne razvlačiš toliko. I da ne dramiš. Nemoj, brate mili, da dramiš. Sve je to prirodno i priroda je to uredila i šta ti je, što si se ukipila i čega se plašiš?!

To je sve od hormona.

Laktacija i ostale misterije

Laktacione sestre su posebna tema. Tu bih mogla da napišem esej na pet strana. Laktacione sestre nisu tu da bi porodiljama pomogle da stabilizuju laktaciju. One su tu da u jednakim vremenskim intervalima razmute mlečnu formulu i nakljukaju bebe. Kad mi se pojavila grudvica na dojci, jer mi je mleko nadolazilo mnogo brže nego što je beba sisala, laktaciona sestra mi je rekla da je to možda cista koju imam od pre, da to sad nikako ne diram, i da će, ako je to mlečni ugrušak, on proći sam od sebe !?!?!

Doktorka pedijatar mi je, kada su nas otpuštali iz porodilišta, rekla doslovno sledeće: „ Vaše dete je malo, on ne može da napreduje samo od Vašeg mleka, nemojte se zavaravati. Vi morate njemu da dajete i mlečnu formulu, i to najbolje istu ovu koju mi koristimo ovde, a to je NAN.“. Tu doktorku neću zaboraviti dok sam živa. I preziraću je dok sam živa, najdublje moguće ću je prezirati. U mislima je pljunem u facu svaki put kad je se setim. Ona je za mene primer odsustva bilo kakave etike, slika i prilika nestručnosti, javašluka, a verovatno i korupcije.

Moj sin je za prvih mesec dana dobio 1200gr.

Nikada nije pio mlečnu formulu.

Kakva država, takvo i porodilište

U porodilištu nema dovoljno čaršava, nema spavaćica. Nema uložaka. Nema toalet papira.Nema sapuna.

U porodilištu možete da „naručite“ carski rez za 500 evra. Bez fiskalnog računa.

U porodilištu, iste te sestre koje vas prezrivo gledaju, same sebi kupuju uniformu za rad, od svoje plate-crkavice.

U prodilištu ima i nekih divnih sestara, koje ipak vole svoj posao, pa vam se obrate kao da ste im ćerka, i pruže vam lepu reč. Zbog njih se osećate sigurno i jedva čekate njihovu smenu.

Nažalost, više je onih drugih – nestručnih i nezainteresovanih. Zato znajte svoja prava i više verujte sebi.

Volela bih da sam to znala.

Na kraju…

U porodilištu se ređaju sreća i strah u debelim, gustim slojevima. I svi imaju samo jednu želju – da njihovo dete bude živo i zdravo.

Zato svi sve istrpe i ni na šta se ne žale.

I zato se ništa ne menja.

4 Replies to “Porodilište – tužna slika našeg društva”

  1. Jako mi se svidja i ovaj, kao i svaki prethodni tekst!
    Paralela sa njemačkim sistemom, gdje sam se porodila 2 puta:
    – nezamislivo je da ti se zdravstveni radnik ne predstavi sa sve svojim zvanjem prije nego uradi bilo koji pregled.
    – obraćaju ti se sa Vi (ja osobno ne volim insistiranje na prezimenu u Njem i ne mogu da shvatim da me neki ljudi i kolege koje znam godinama i dalje oslovljavaju sa Frau Bojadzic, sa sve pogrešnim izgovorom… no da ne lutam od teme)
    – sto se tiče opremljenosti bolnica to neću porediti, to ti je jasno
    – dolazimo do najbitnijeg – sestre na odjeljenju gdje lezis nakon porodjaja- tu nažalost ima dosta sličnosti u pristupu pacijentu. Da napomenem to nisu babice, to su pedijatrijske sestre i tzv laktacione savjetnice. Od njih se naslusas svih mogućih oprečnih savjeta da na kraju zaboraviš i svoje ime a ne šta je ko rekao. Ne znam, možda je do klinike na kojoj sam rodila oba puta… ali iz iskustava drugih poznanica, čini se kao trend. Formula se u principu ne preporuca dok god je laktacija na pravom putu, ali se od nje ne bježi.
    Posto sam sa starijom imala problema jer nije htjela sisati a mlijeko je nadolazilo, počeli smo sa pumpanjem i hranjenjem na bočicu (mojim mlijekom). Kako su mi se savjetnice popele na glavu, a Leia bila slaba (izgubila više od 10% po porodu i upala u dehidrataciju) onda sam pumpala i hranila je po šemi da nadoknadi. Posle nedelju dana, kad smo bili opet fit nije htjela da se vrati na siku i tako smo ostali 9 mjeseci… vremenom sam shvatila da je ovo bio tek prvi put da sam joj popustila da bude po njenom. I nisam se pokajala niti požalila ni jednog trena! Pila je moje mlijeko, tih prvih 6 mjeseci gotovo iskljucivo, napredovala lijepo, nije ni kihnula…
    Sa drugom curicom je sve bilo lakše i svaki aspekat porodilišta koji minje zasmetao sam jednostavno ignorisala i izašla 2. dan po porodu iz bolnice. Ona sisa od prvog dana i ko’ avion je 🙂 Ali sa drugim je, i pored svog ludila i hormona, sve mnogo lakše! Makar u tim prvim danima. Makar da se preživi porodilište.

    Sva ljubav i strahovi posle toga ostaju jednaki. ❤️

    1. Draga Nina, hvala puno na komentaru i pohvali! Bas mi je interesantno da procitam poredjenje sa Nemackom.
      Ne znam da li si u skorije vreme posetila neku zdravstvenu ustanovu kod nas, ali veruj mi – stanje u zdravstvu je uzasno. E sad, problem je novac pre svega, ali stvari poput obracanja i predstavljanja su besplatne, ali nazalost ovde se pacijet uglavnom tretira bez prevelikog uvazavanja. A laktacione sestre / savetnice i laktacija – kao sto rekoh, esej bih mogla da napisem…Uh…

      1. Nisam bas odavno dolazila, za par dana idemo u Cg na odmor posle 4 god i najiskrenije nadam se da ćemo izbjeci susret sa zdravstvenim ustanovama 😉 Djelimicno sam u toku koliko je loše stanje u zdravstvu, najviše iz onoga sto mi moji kažu.
        Kako smo izgleda zaključili, makar poredeći svoja lična i iskustva par drugih poznanica pretpostavljam, dodorns tačka ova dva, i dalje jako različita sistema, su pedijatrijske sestre i laktacione savjetnice na odjeljenjima. Nije da imamo dovoljan uzorak, ali ovo može biti trend koji prevazilazi drzavne granice?! Inače meni se jako ne svidja, tačnije smeta mi to absulutisticko insistiranje na dojenju vs formula (bočica). Kao da moraš biti na jednoj ili drugog strani i oni tamo su ti “neprijatelji” ??!! Stvara dodatni pritisak mamama na obje strane. Laktacione savjetnice npr kad svi njihovi “trikovi” ne uspiju, pocnu da “krive” frenulum- podjezičnu resicu kod djeteta da je prekratka, zadebljala i šta-sve-ne pa dijete ne može da sisa. Imaju taj stav kao da su podojile cijelu naciju i znaju sve, a onda kad ne upali, onda je dijete krivo! I nalaženje kompromisa sa mogucnostima kombinovanja dojenja/ispumpavanja/hranjenja formulom gotovo nema! A i to je moguće i svi znamo benefitno za novorodjencad pogotovo kad im treba taj boost majčinog imunog sistema. Ali ne, svako insistira na svome, kao sekta…

  2. Ovako je u SVIM porodilištima u Srbiji.
    I u Beogradu, Šapcu, Užicu….
    Ista je to škola sa klinika.
    Muka mi je od donatora za porodilišta.Povraća mi se.
    U prošlom veku bilo je mnogo i stručnije i humanije.
    NATITET SE LEČI I HUMANIJIM ODNOSOM PREMA PORODILJI.
    Da bi se usudila da rodi i drugo dete.
    Blogove prate kompjuterski pismeni.Kako bi dobro bilo da se ovaj sjajan članak objavi u ” hartijanim” novinama.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *