Zašto ti je važan lajk?

Kad čuješ ili vidiš notifikaciju na telefonu, kad ti se pojavi onaj kvadratić na displeju nakon najnovijeg posta na Instagramu, kako se osećaš?
Odlažeš li da pogledaš o čemu se radi? Ili ipak ne, hitno posežući za telefonom…
Koliko te obraduje svaki novi lajk?
A novi pratilac?
Je li ti to važno?
Koja je tvoja prva reakcija na taj kratki, reski zvuk telefona i simbolčić notifikacije?

Juče sam čula informaciju da je istraživanjem utvrđeno da današnja deca na dnevnom nivou primaju 3800 puta više informacija nego pre 30 godina. Nije važno koje je to istraživanje, ni da li je tačno, ni kako su došli do baš tog broja. Očigledno je da se život danas i život pre 30 godina razlikuju u mnogo čemu, za decu možda ponajviše.

Poznanica mi je ispričala da je njen dvanaestogodišnji sin, nakon što mu je dozvolila da otvori Instagram profil, zvao užu i širu familiju, ujake i rođake, da ih zamoli da ga zaprate. Čula sam devojčicu ispred osnovne škole u mom kraju kad je drugarici rekla: “Ej, aj lajkuj mi fotku!” Ne – SVIĐA li ti se fotka, nego – LAJKUJ mi fotku.

Broj pratilaca na Instagramu deci danas nešto znači. Broj lajkova još više.

Lajk je definitivno pojava koja menja način na koji mnogi percipiraju stvarnost. Lajk je postao kategorija koja snažno obeležava naše vreme.

Zašto nam je važan lajk?

Na mrežama, broj lajkova je merilo uspeha. Lajkovi i pratioci su stvar prestiža. Oni sa manje lajkova, zavide onima sa više. Lajk je izvor zavisti, ali – i zavisnosti. Evo kako.

“Dopamin je uzročnik dobrog osećaja koji imamo kada pronađemo nešto što tražimo ili uradimo nešto što treba uraditi”, kaže Simon Sinek u knjizi “Lideri jedu poslednji”: Čitavo jedno poglavlje pod naslovom “Moćne sile” posvetio je hormonima, tražeći biološka i hemijska objašnjenja za određena ponašanja ljudi. Endorfin, dopamin, serotonin i oksitocin imaju svoju ulogu oblikovanu hiljadama godina evolucije.

Opisujući život pračoveka čiji je opstanak zavisio od sposobnosti da ostane fokusiran na osnovne zadatke kao što su lov i sakupljanje hrane, Sinek objašnjava da je dopamin pametan način majke prirode da nam pomogne da održimo fokus na postavljenom zadatku. ”U paleolitu, na primer, kada bi videli drvo puno voća, dopamin se otpuštao kako bi ih održao fokusiranim na kretanje ka voću, tj. hrani…Sa svakim korakom ka drvetu dobijali bi još jednu malu dozu dopamina da ih održi na putu. I još jednu, i još jednu, sve dok, najzad, ne bi osetili veliku dozu dopamina u trenutku kada bi postigli cilj. Eureka!”

Kako ja to shvatam, dopamin prouzrokuje da se dobro osećamo kad nešto postignemo. Što je cilj veći, teži, važniji, dopaminski udar je veći a osećaj bolji. Dopamin nas podstiče da postižemo. Dopamin je, dakle, potreban i koristan.

Medjutim, dopamin stvara i veliku, veliku zavisnost. Kokain, nikotin, alkohol i kockanje – svi proizvode dopamin. Osećamo se dobro, pa tragamo za još tog dobrog osećaja. Pa još, i još. Opet, više i jače.

Kakve sve to veze ima sa lajkovima i društvenim mrežama, pitate se.

Ako ste ikada rešili da odložite svoj telefon na neko vreme, možda čak i čitav dan, onda verovatno znate da je to izazvalo određenu nelagodu. Ako ne možete da odložite otvaranje notifikacije da vidite ko je lajkovao vaš novi post, ako manično otvarate svaki novi mail, i pored toga što vas nerivira kad vam pišu posle kraja radnog vremena…onda sa svim tim dopamine ima veze.

Zavisni smo od lajkova!

Zavisni smo od naših pametnih telefona i društevenih mreža i malih doza dopamina koje nam svaki lajk donosi.

Možda ste čuli – Instagram je rešio da ukine lajkove. Dobro, ne baš ukine ali na neki način sakrije. Evo o čemu se radi.

Instagram planira ukidanje broja lajkova ispod svakog posta.

Trenutno, dok listate vaš Instagram feed ispod tuđih postova vidite recimo: „Liked by millana.pavlovic and 82 others“. Nakon što Instagram uvede ove izmene umesto broja, pisaće „Liked by millana.pavlovic and others“. Tako da, kao što je rekao Mark Zukerberg „…možete da vidite ko je lajkovao sliku klikom na others, kada će se otvoriti spisak korisnika koji, ako želite, možete prebrojati sami,“ ali eksplicitno napisanog broja lajkova više biti neće.

Ovakav način rada Instagrama već se sprovodi tj. testira u Australiji, Brazilu, Kanadi, Irskoj, Italiji, Japanu, Novom Zelendu a od nedavno i u SAD.

Ali zašto?

Prema izjavama njihovog CEO-a i drugim zvaničnim saopštenjima, sakrivanje broja lajkova je jedna od mera Instagramove misije da postane najbezbednije mesto na Internetu. (Druge mere su algoritam i filteri koji otklanjaju uvredljiv, diskriminišući, neadekvatan sadržaj.)

Kako kažu, potera za lajkovima loše utiče na mentalno zdravlje korisnika.

Ovo, verujem, može da potvrdi svaki prosečan korisnik. Svedoci smo gubljenja mere i kompasa kod nekih koji pošto-poto žele da postanu poznati na Instagramu. Namerno ne kažem “žele da postanu influenseri”, jer veliki broj pratilaca i prepoznatljivost nisu isto što i vršenje uticaja.

Osim toga, pritisak da se ima što više lajkova, koji su postali “statusni simbol na mreži” skreće fokus sa nečega što je izgleda ljudima u Instagramu veoma važno, a to je sadržaj – autentičan sadržaj i vrednost.

“Želimo da ljudi budu manje zainteresovani za broj lajkova, a više za povezivanje sa drugim”, rekao je Zukerberg.

Kako će ova promena uticati na biznis na Instagramu?

Kao što i sami sigurno znate, Instagram je odavno prestao da bude samo mesto povezivanja i online druženja, već je i mesto ozbiljnog biznisa. Društvene mreže i pojava influensera redefinisale su marketing. Upravo zbog toga, ova najavljenja promena dovela je do brojnih pitanja od strane marketara: kako će se sada meriti uticaj, reach?

Oduševio me odgovor Adama Moseria, direktora Instagrama, na pitanje o uticaju ove promene na biznis na Instagramu: “…mi stavljamo interes petnaestogodišnjeg deteta ispred insteresa biznisa…stavljamo ljude ispred organizacija i korporacija.”

Zvuči super! Još samo da i mi, ljudi, uradimo isto to. Jer iako drugi neće moći da vide broj naših lajkova, naši telefoni će i dalje zvoniti, svetleti i vibrirati svaki put kada neko klikne na srce ispod naše objave.

A dopamin će dalje raditi svoje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *