Povratak na posao posle porodiljskog – strahovi i zablude

posao

“Sad kad imaš dete, uvek će te zbog nečega gristi savest, kad si na poslu – jer nisi sa detetom, kad si kod kuće – jer zapostavljaš karijeru”, rekla mi je mama, pre nego što ću se vratiti na posao, posle porodiljskog odsustva.

I zaista, posle par dana šoka zbog ogromne promene u dinamici i organizaciji života koju povratak na posao nosi, došli su panika i strah da ipak neću sve moći i da ću nečega morati da se odrekem. Karijera ili srećno dete, koje raste uz pažnju i prisustvo majke. Profesionalni razvoj ili skladna porodica. Moje potrebe ili potrebe drugih, onih koje volim. Izbori koji znače odreći se nečega, nekoga ili sebe.

Naše je društvo društvo koje nema izgrađene ni svest, ni sistem koji bi podržali žene koje žele da rade i budu majke. Počevši od zakona koji ne garantuje da će vas posao sačekati nakon porodiljskog odsustva, do problema sa mestima u vrtiću, retko dozvoljenog rada od kuće ili fleksibilnog radnog vremena, do toga da na razgovorima za posao poslodavci otvoreno pitaju planirate li decu, kako bi vas otpisali ako je odgovor potvrdan. Prijateljica mi je razočarano ispričala anegdotu iz njene firme, uspešne, velike domaće kompanije, gde je šefica više puta izjavila: “Znate li koji radnik je najbolji? Samohrana majka, sa stambenim kreditom! Ona je u takvoj situaciji da je za posao spremna da da sve!

Dok pišem ovo naviru mi hiljade misli o tome koliko okolnosti često za ženu nisu fer. Sa koliko predrasuda, nejednakog tretmana, nepruženih šansi se svaka od nas u karijeri suočila. Ovo su pitanja egzistencijalna, suštinska, duboko ulaze u sve pore našeg društva i mentaliteta. Sa ovim strahovima se i dalje borim.

Ipak, neke brige i strepnje koje su se javile kada je došao trenutak da se vratim na posao pokazale su se kao pogrešne. Prvih dana na poslu posle porodiljskog odsustva proživela sam u svojoj glavi potpunu propost svoje karijere. Volela bih da mi je neka od koleginica prišla kao ženi koje nije samo majka, i ohrabrila me, umesto što su me sve pitale kako podnosim odvojenost od deteta, da li mi nedostaje i zašto nisam produžila bolovanje. Naravno da mi je dete nedostajalo, ali evo, neka me proglase za lošu majku, nedostajao mi je i moj posao i želela sam da mu se vratim. I pored želje, u meni se tada javila i ogromna nesigurnost, pothranjena (sada znam) pogrešnim uverenjima. Volela bih da mi je neko rekao ovo što sada znam i pišem ovde.

Zabluda broj 1: Toliko toga se desilo u mom odsustvu i nema šanse da sve pohvatam!

Činilo mi se da se za 11 meseci koliko sam odsustvovala sa posla sve promenilo, previše toga sam propustila i neću moći da pohvatam konce. Na prvih nekoliko sastanaka zaista nisam ravnopravno učestvovala, nisam mogla da doprinesem mišeljenjem i idejama jer nisam bila u toku. To me frustriralo. Osećala sam se kao fikus. Medjutim, vrlo brzo su se ovi strahovi pokazali kao neopravdani.

Znajte da se za godinu dana u stvari i ne promeni previše toga. Odnosno, u najvećem broju slučajeva, osim kad organizacije prolaze kroz reorganizaciju i strateške procese, stvari koje se dešavaju potpadaju pod kategoriju operativnih. Imajte u vidu da vi posao znate, već ste ga radili, ključne veštine zbog koji ste na poziciji i poslu na kom ste i dalje su tu. Tekuća dešavanja ćete brzo “pohvatati”.

Meni su ovde ključne bile sledeći alati/koraci:

– kolega sa kojim najbliže saradjujem bio je voljan da detaljno podeli sa mnom informacije o tome šta se dešavalo,

– tražila sam (i dobila) zapisnike sa važnih sastanaka sa partnerima, kao i sa sastanaka tima,

– inicirala sam sastanke i vidjanja sa glavnim saradnicima u mojoj organizacije i van nje, već u prve dve nedelje nakon povratka na posao.

Osim za prikupljanja informacija, ovi sastanci su bili važni i kako bi se proširila vest o tome da sam ponovo “u sedlu” i meni je to bilo dovoljno, ali vi možete da razmislite i o slanju maila u kom informišete svoje poslovne partnere da se vaše porodiljsko odsustvo završilo. Ovo naravno zavisi od prirode posla kojim se bavite.

Zabluda broj 2: Sve sam zaboravila!

Da, zaista sam mislila da sam zaboravila puno toga, pre svega kada su u pitanju interne procedure. Pri prvom zadatku koje je trebalo da obavim, ovaj strah se pokazao kao potpuno neutmeljen. Meseci i meseci bavljenja pelenama, dojenjem, grčevima, zubima…okupiraju mozak toliko da u nekom trenutku pomislite da u njemu nema više ničeg osim vaše bebe.

Ali ne! Tu su i dalje sva vaša znanja, iskustvo, informacije. Samo ste ih izgubili iz vida na neko vreme jer ih niste koristili. Čim ih stavite u funkciju – isplivaće!

Zabluda broj 3: Svi imaju više informacija od mene i znaju više od mene!

Ovaj osećaj inferiornosti dođe spontano kao posledica prethodno opisanih zabluda. Verujte, nije tako! Samo napred, vratićete se u formu brže nego što mislite. A kolege i okruženje posmatrajte kao potencijalnu podršku, a manje kao konkurente. Videćete – kad promenite pogled na stvari, stvari se menjaju!

Zabluda broj 4: Više nisam član tima, svi su me zaboravili!

Odvikli ste se od posla, odvikli ste se od kolega. Odvikli su se i oni od vas. Možda vaš ustaljeni ritual za odlazak na ručak sa nekim od njih više ne funkcioniše. Možda su zaboravili da vam pošalju mail da je nekome iz tima rodjendan i kupuje se zajednički poklon. Meni se sve ovo desilo. Vremenom sam shvatila da ništa nije bio razlog za brigu, već prirodna posledice mog prethodnog odsustva. Dajte vremena i sebi i kolegama. Sve će profunkcionisati, a ako budete pozitivni i smireni, i bolje nego što je pre bilo! Dan po dan i stvari će doći na svoje.

Zabluda broj 5: Sad kad sam mama, šanse za unapređenje su nestale!

Sa ovim nemam ličnog isustva, mama sam tek kratko i za to vreme nisam unapređena. Ipak, ne odustajem od svojih ciljeva što se napretka u karijeri tiče. Pronalazim u svom okruženju primere sjajnih žena koje su uskladile porodicu i posao, fokusiram se na njih, učim, pitam za savet.

Čvrsto rešena da je balans moguć pronalazim ga dan po dan, korak po koran, strpljivo i odlučno.  Nastavljam da radim i rastem zajedno sa svojom porodicom!

5 Replies to “Povratak na posao posle porodiljskog – strahovi i zablude”

  1. Samo da te podsetim na kraj tvog teksta od 6. juna:
    “Danas sam rešila da me taj balans više ne zanima. Zanima me samo da ne izgubim razum i budem srećna. Dan po dan.” 😉

    Ozbiljno si pristupila temi, kao i svemu što radiš, ali ne ljuti se, meni je toliko slatko ovo što čitam i mogu da te zamislim ❤ Jedva čekam dalje!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *