Loše majke i njihove dadilje

dadilje

Kada je moja sestra rekla rođaci svog muža da razmišlja da angažuje dadilju jer joj je potrebna pomoć oko deteta, dobila je sledeći komentar: „Budi spremna da će dete možda prvo njoj reći mama, a ne tebi!

Koliko zloban komentar, pomisliće svako sa imalo zdravog razuma. Ta je ista rođaka dodala da ona svoje dete nikad nikome nije ostavljala na čuvanje. Izuzev povremeno svojoj majci i svekrvi. Majci i svekrvi. Samo to toliko.

Svaka žena koja, kao moja sestra, nema u blizini ni majku, ni svekrvu da joj pomognu u čuvanju deteta, a čiji muž radi i van kuće je u proseku 10-11 sati dnevno, zna koliko je naporno odgajati bebu bez ičije pomoći. U danima kad je dete nervnozno, zbog zuba, grčeva, promene vremena, ili iz ko zna kog drugog razloga, žena koja je potpuno sama, sa bebom, suočava se sa neviđenim nivoom stresa. O umoru da ne govorim.

Ta žena mašta o tuširanju bez žurbe, o pola sata tišine u kojoj može da leži i žmuri, o kafi ispijenoj natenane. Ta žena, kad dete zaspi, pokušava nemoguće – da raspremi kuću a da pri tom ne napravi ni najmanji zvuk, da skuva ručak i uključi mašinu za veš, sve hodajući na prstima. Ta žena u svaku nabavku ide sa bebom. Ona pere kosu kasno uveče i nije nalakirala nokte mesecima. O tome ne razmišlja jer joj je prioritet osnovna higijena. Ta žena sa detetom ide čak i u wc. Ona nema ni pola sata slobodno jer nema nikog, baš nikog, da je odmeni. Muž ustane, poigra se sa bebom i ode na posao. Dođe uveče, opet se poigra, pomogne u kupanju bebe, beba legne da spava. I tako svaki dan.

Nisam bila u ovakvoj situaciji. Pomagao mi je muž, pomagali su nam i njegovi roditelji. Pa ipak, nije mi bilo lako, i u nekim danima, nakon meseci provedenih u kući, dojenja, buđenja noću, fizičkog bola u raznim delovima tela (svaka žena koja se porodila zna o čemu pričam), bila sam na ivici i nerava i suza.

Za razliku od mene, moja sestra nije imala ama baš nikoga u blizini da joj u toku dana pomogne. Porodile smo se u kratkom vremenskom razmaku, tako da je i pomoć od mene izostala. Dane i dane provela je sama sa bebom u kući. I onda kad se usudila da razmisli o angažovanju dadilje koja bi joj pomagala 4 sata dnevno, prvi komentar na koji je naišla bio je onaj zlobni sa početka priče.

I ne samo taj. Mnogi su se začudili i prokomentarisali. Bilo je tu raznih podignutih obrva i pitanja, od onog „Šta bi da imaš više dece…Kako ne možeš da se organizuješ sa jednom bebom?“ i „Žene i imaju plaćeno porodiljsko da bi čuvale dete!“, do čuvenih izjava tipa „…Vi savremene mame ste baš razmažene. A nekad su žene i čuvale decu i kopale njivu i porađale se u štali…“, do meni omiljenih „Uživaj dok ti je dete malo, muke tek dolaze…“ i „Ako se dobro organizuješ, sve ćeš stići! Spavaj i odmaraj kad i beba!“ Ipak, najgore su one neizgovorene osude, koje pročitate u nečijem pogledu koji vam kaže više od hiljdu reči.

A ništa lakše nego probudi nesigurnost u mladoj majci i sumnju da li je dovoljno dobra i posvećana svom detetu. Griža savesti nastupa brzo i deluje po kratkom postupku. Mojoj Ivani je trebalo skoro 3 meseca da od prvobitne pomisli na angažovanje pomoći pređe na dela i zaista pokuša da nekoga nađe.

Osuđivati majku što je ostavila dete sa nekim da bi imala malo vremena za sebe, da bi možda samo spavala, ili otišla u šetnju, na kafu sa drugaricama, uradila bilo šta za sebe, toliko je nefer, toliko nepravedno. Da li je bolja ona majka koja je 24/7 kod kuce sa detetom, isfrustrirana, umorna, neraspoložena, neskoncentrisana i nefokusirana na dete, ili ona koja je možda napravila preko-potrebni time-out, povratila snagu i volju i može da se posveti svojim majčinskim dužnostima sa puno više strpljenja i energije? Da li je moguće gajiti bebu bez ičije pomoći i 24/7 biti raspoložen, odmoran, pun elana, presrećan i svestan blagoslova koji dete zaista jeste? Sumnjam. Možda sa nekim retkim primerkom deteta koje od prvog dana odlično i dugo spava, nema grčeve, nema tegobe pri rastu zuba, nema loše i nervozne dane.

Odgajanje deteta je prelepo i ispunjujuće iskustvo kao ni jedno drugo, ali i izuzetno zahtevno, emotivno i fizički iscpljujuće, i u tom procesu pomoć i podrška su ključni za sreću. Zato, ako ste srećnica kojoj muž pomaže, koja živi blizu svojih ili muževljevih roditelja koji su voljni da pomognu, budite svesne kolika je to prednost i koliko to znači. A ako niste te sreće, a možete da priušteta da platite pomoć, ne osećajte se loše zbog toga što vam pomoć treba. Ignorišite one koji osuđuju. Ne osećajte grižu savesti.

Jer ja vam evo tvrdim da nema te ljubavi koja može da učini da vam hroničan umor lako padne, da to što ponekad poželite da pobegnete od svega ne znači da ste loša majka, da to što se nekad sa setom prisećate svojih devojačkih dana, ne znači da ne volite svoju porodicu, i da ako potražite pomoć zapravo pokazujete svoju snagu.

I tvrdim da nikad nikom osim vama vaše dete neće reći mama.

4 Replies to “Loše majke i njihove dadilje”

  1. Divan tekst i tako istinit. To je nešto što sam shvatila tek sa drugim i trećim detetom. Sa prvim sam mislila da sve moram sama, da nemam prava da tražim pomoć jer zaboga tako treba, to mi je posao. Za godinu dana moja beba je porasla, sve je bilo lakše a ja nisam znala ko sam, gde sam i šta želim. Dok sam se brinula o bebi, svakom detalju njegovog odrastanja sebe sam izgubila. Onog dana kada sam shvatila da je samo srećna majka dobra majka i da je vreme da sebi budem na prvom mestu, bila sam na pravom putu…

    1. Draga Maya, hvala puno na iskrenom komentaru! Divno rečeno! Mislim da je jako važno da što više žena podeli ovakva iskustva, umesto što često i same učestvujemo u kreiranju nerealnih očekivanja, bojeći se da priznamo da nam treba pomoć. ♡

  2. Potpuno se slazem. Stvari postaju jos komplilovanije kad majka pocne da radi. Moje dete ide u vrtic, a uz to imam dadilju, majku i svekrvu koje povremeno pomazu. Uz svu tu pomoc i maksimalnu podrsku supruga, verujte da ja i dalje ponekad budem preumorna od posla. A svim ovima sto osudjuju, kazem jednostavno: “Nemoj da si ljubomorna” 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *