Ima li karijere posle trudničkog i porodiljskog bolovanja?

Kada se ispostavilo da ću, za razliku od prve trudnoće koju sam skoro celu radila, u ovoj drugoj morati da smanjim tempo i ostanem kod kuće, probudili su se strah i briga za radno mesto i karijeru. Prošlo je tek nešto više od pola godine od povratka na posao, a ja već opet odlazim. Bila sam zbunjena i uplašena, nervozna i prepuna negativnih misli.

Evo nekih rečenica koje su mi konstantno odzvanjale u glavi:
…moji nadređeni će me izgubiti sa radara i kad se vratim moja uloga u timu biće potpuno izgubljena…
…izaći ću iz materije, pogubiću kontakte…
…možda me posao neće ni sačekati kad se vratim…
…drugi će steći nenadoknadivu prednost u odnosu na mene, svi će biti bolji od mene…
…svi će me zaborativi…

Da ne nabrajam više ove zloslutne misli, možete i same da nastavite niz. Trajalo je to neko vreme, par tmurnih nedelja. Uticalo je na moje raspoloženje a i zdravstveno stanje koje je i onako bilo poljuljano. Srećom, probudila sam se i shvatila da tako ne može i da nešto moram da promenim.

Prepoznala sam da imam problem i na njemu radila sa koučem par sesija. Sredila sam svoje misli i zauzela mnogo bolji, zdraviji i produktivniji stav. Opisaću vam ukratko neke od zaključaka do kojih sam došla i šta sam uradila.

Ovo su koraci koje treba preduzeti da shvatite da je odgovor na pitanje iz naslova APSOLUTNO DA.

1. ANALIZIRAJ SVOJE MISLI I RAZUMI ODAKLE DOLAZE

Ključno pitanje na koje sam dala sebi odgovor bilo je: Šta te to tačno brine?

Izgovarajući naglas gore popisane zloslutne rečenice, shvatila sam da sve moje probleme u ovom trenutku izativaju STRAH i SUJETA. Strah, koji je vezan za scenarije u budućnosti koji nisu izvesni. Strah, koji se odnosi na nešto što se uopšte nije desilo i možda se neće ni desiti. Sujeta i ego, loš osećaj koji počiva na poređenju sa drugima.

Rekla sam sebi – bolja si od toga da tobom upravljaju destruktivne pojave poput sujete i straha. Ostavi se glupih negativnih prognoza. Pusti druge. Uživaj u svom putu, u sadašenjem trenutku.

2. DEFINIŠI PRIORITETE

Da, važno mi je profesionalno ostvarenje, ali pitala sam sebe: Šta ti je najvažnije?

U ovom trenutku, moj prioritet, bez konkurencije, su zdrava trudnoća i moje dete. Dakle, uradiću ono što je najbolje za mene iz tog ugla. Sačuvati zdravlje. Sačuvati bebu. Sačuvati sebe. Pa sve ostalo.

3. DEFINIŠI I RAZUMI ŠTA JE KARIJERA

Osvestila sam da karijera nije isto što i trenutno zaposlenje, trenutni posao i napredak na istom.

Karijera je više od posla koji obavljam. Nju čini moje obrazovanje, moja uloga u društvu, moja uloga u porodici, moja interesovanja, moja osvešćenost, moje veštine, moj balans između posla i porodice… Moja karijera sam JA.

Dakle, sve dok napredujem JA, napreduje i moja karijera.

Ako vreme koje sam na bolovanju iskoristim da učim, čitam, pišem, vodim blog… to nije profesionalno protraćeno vreme. Naprotiv.

Napravi plan. Napiši spisak knjiga koje želiš da pročitaš. Šta je to što želiš da naučiš? Organizuj svoje vreme bolje. Postavi ciljeve. Ali imaj u vidu prethodni korak – šta su prioriteti. Neka ti ciljevi budu realni i dostižni, a kad ih ostvariš potapši se po ramenu i budi ponosna na sebe.

4. SHVATI DA NIGDE NE ŽURIŠ

Umesto da izgovram „Imam VEĆ 34 godine“, učim se da kažem sebi „Imam TEK 34 godine“ 😊

Želim da imam decu i sada je moje vreme za rađanje i porodicu. Neko drugi to možda radi ranije ili kasnije ili nikada. Ali MOJE vreme za porodicu je SADA i ono se ne može vratiti. Godine rada, posvećivanja poslu, su ispred mene.

Setila sam se brojnih primera ljudi koji dokazuju da za uspeh nikad nije kasno i na njih stavila fokus. Da li ste znali da je osnivač čuvenog KFC lanca postigao uspeh tek sa 60 godina, a da je Lujza Hej prvu knjigu izdala sa 52?

5. UŽIVAJ

Osvesti da ti se ostvaruju snovi o porodici, ljubavi i blagostanju. Uživaj u tome i budi zahvalna na svakom novom danu.

One Reply to “Ima li karijere posle trudničkog i porodiljskog bolovanja?”

  1. Draga Milana, sigurna sam da sam te po objavi poslednjeg bloga zatrpala mojom pričom na IG… ona je nekako bila više komentar na tvoj prvi blog od ljetos (sa dodirnim tačkama i sa aktuelnim doduše..), jer sam tada htjela podijeliti sa tobom moje iskustvo, ali mi je promaklo. Nije mi bila namjera zamarati te ni tada, a još manje sada sa nekim detaljima. Tako da- ako je zvučalo malo awkward, sto bi rekli, oprosti!
    Veliki pozdrav još jednom *

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *