Work-life balance: stvarnost ili mit?

balans

Da li razmišljate o ravnoteži života i posla? Je li vam poznato šta podrazumeva tzv. „work-life balance“?

Od kad sam postala mama stalno brinem o tome da li ću i kako uspeti da uspostavim ravnotežu između privatnog i porodičnog života, s jedne i posla, s druge strane. Iskreno, na ovu temu mi se raspoloženje kreće od entuzijama, sa stavom „ja mogu sve i sve ću uspeti i postići“ do očaja, „ne stižem ništa, biću loša majka, sa neostvarenim ambicijama“.

Vratila sam se na posao i borim se sa sobom sve vreme. Misli mi lutaju od kuće do kancelarije i nazad. Nedostaje mi dete dok sedim na poslu, kad sam kod kuće jurcam da stignem da skuvam, raspremim, operem, da budem sa njim, igram se, ili ne daj bože malo odspavam. U svojim najaktivnijim danima neudate mlade, zaposlene, ambiciozne žene, kada sam jednom sedmično išla na službeno putvanje van zmelje, izlazila i reklo bi se živela punim plućima, nisam bila ni do kolena sebi sadašnjoj, u pogledu toga koliko stvari žongliram i šta sve stižem (i ne stižem) da uradim.

Kad stanem i razmislim o svojim danima u poslednje vreme, rekla bih da sam stalno u žurbi. I stalno kasnim sa nečim. Pravim prave i zamišljene „to do“ liste. Štikliram, dodajem, brišem. Na kraju nekog dana čestitam sebi na postignutom, na kraju nekog drugog nemam snage ni da se preslišam. Još uvek ne nalazim pravi pristup.

Imam muža koji je potpuno uključen u odgoj deteta i organizaciju domaćinstva. Ali, glavna razlika između mene i njega, je što on mnogo lakše i bolje podnosi činjenicu da nije sve u savršenom redu, da neke stvari jednostavno ne stižemo, da nije sve u tom famoznom blansu. Čini mi se da on ima zdraviju perspektivu i da taj (manji ili veći) haos u kom se krećemo doživljava kao trenutno stanje koje je prirodno i protiv kog se ne treba previše boriti, nego tražiti praktične načine da kroz sve što bezbolnije prođemo, a ostanemo dobro – i mi kao porodica i nas dvoje kao par.

Da li moj muž razmišlja o „work-life“ balansu? Sumnjam. Rekla bih da se on trudi da ga živi, bez teorijskog znanja i svesti o istom.

Ja teoretišem i verovatno tu zapravo i grešim. Previše svesti i informacija nekada su kontraproduktivni.

Razloge nalazim, između ostalog, i u pritisku koje društvo nameće ženama, i direktno i indirektno. Nisam čula da je neko nekog uspešnog muškarca pitao kako je uspeo da uskladi brigu o deci i porodici sa poslovnim obavezama. S druge strane, ovo je obavezno pitanje u svakom intervjuu sa nekom uspešnom poslovnom ženom. Tu je i previše puta ponovljeno uverenje okoline da nešto uvek mora da trpi. Ne možeš imati i jare i pare. I naravno, moderne instagram mame koje žive savršen život, uvek doterane, nasmejane, sa nasmejanom decom, sređenim stanovima, i naravno „work-life“ balansom.

Danas sam rešila da me taj balans više ne zanima. Zanima me samo da ne izgubim razum i budem srećna. Dan po dan.

4 Replies to “Work-life balance: stvarnost ili mit?”

  1. Shvatila si suštinu, odnosno razliku u pogledu na “prirodno stanje” kako je to lepo rekao tvoj muž, između žena i muškaraca. Zato ti neće manjkati ni sreće, a ni razuma. Ti ga bar imaš na pretek 🙂
    Samo hrabre žene priznaju svoje slabosti. Ostale žive “savršenstvo”, ali na Instagramu.

    1. ponešto sam shvatila, ponešto tek treba da shvatim. sve dok živimo svesno, odgovori nam neće promaći ♡

  2. Sve dođje na svoje mesto, ali treba vremena da se izgradi sopstveni work life balance. Meni je trebalo 2 godine nakon povratka sa porodiljskog da budem zadovoljna svojom radnom nedeljom, vikendom i celokupnom organizacijom privatnog i profesionalnog života.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *